Prof. dr Marko Stojanović: ZA MAKSIMALNE REZULTATE POTREBAN JE HOLISTIČKI PRISTUP
Sportski naučnik govori o objedinjavanju fizioterapije i kondicionog treninga u integralnu celinu, kao i primeni savremene tehnologije za oporavak.
Više od 20 godina bavljenja sportskim naukama i prisustva na prestižnim konferencijama, zajedno sa proverenim dostignućima u oblasti kondicionog treninga i oporavka sa profesionalcima i rekreativcima, ispred imena, lika i dela Marka Stojanovića stavlja ogroman kredibilitet.
Uvaženi redovni profesor Teorije sportskog treninga na Fakultetu Sporta i Fizičkog Vaspitanja i Programiranja fizičkih aktivnosti u rehabilitaciji na Medicinskom Fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, osnivač je Advanced Rehab&Conditioning laboratorije, čiji je integralni deo i Trenažna Ekspertiza.
Sa kim trenutno radite?
– Trenutno sam angažovan kao sportski naučnik u F.K „Vojvodina“, u prvom timu i u omladinskoj školi. Konsultant sam u K.K „Vojvodina“, osnivač „Trenažne akpertize“, gde trenutno trenira ili se od povrede oporavlja oko 75 profesionalnih sportista (uglavnom košarkaši i fudbaleri). Da navedem samo neke od njih: Marko Grujić, Miloš Deletić, Stipe Perica, Bogdan Bogdanović, Nikola Kalinić, Vladimir Lučić, Uroš Nikolić…
Gde ste najviše toga naučili o svom poslu i ko diktira trendove u oblasti kondicionih treninga?
– Temeljna znanja sam stekao na studijama Fakulteta Sporta i fizičkog Vaspitanja u Novom Sadu. Sa početkom rada na fakultetu, krenuo sam redovno da posećujem stručne koferencije, što je uz čitanje i objavljivanje naučnih radova i danas osnovni način na koji razmenjujem informacije sa kolegama. Učestvujem u većem broju evropskih udruženja koja okupljaju naučnike iz različitih oblasti sportske nauke. Nove trendove uglavnom diktira jedan manji broj istraživačkih grupa, pre svega lociranih u USA i Australiji, mada ne treba zaboraviti i nekoliko odličnih istraživačkih grupa iz Evrope.
Na koje ekspertske metode se vi oslanjate, koliko toga je u vašem radu tradicionalno, a koliko moderno?
– Oblast sportskih nauka se razvija nezepamćenim tempom, sa nekoliko hiljada naučnih radova objavljenih godišnje. Posledično, potpuno netačno i neozbiljno bi bilo reći da „nema ništa novo“. Intervalni trening, postaktivacijska potencijacija, mikrodoziranje za razvoj otpornosti tetivno-ligamentoznog aparata, izometrijski trening za bolje postignuće, poboljšani procesi oporavka, doziranje ukupnog opterećenja na treningu i takmičenjima… To su samo neka od izvanrednih dostignuća sportske nauke koja se koriste u praksi. Sa druge strane, ne treba smetnuti s uma da je tragove za većinu ovih „novih“ saznanja moguće pronaći u „starim“ radovima, iz perioda pre ili neposredno posle Drugog svetskog rata.
Kako gledate na savremeni sport u totalu, šta je danas važno za jednog profesionalnog sportistu?
– Vrhunski sport predstavlja dodir krajnih granica ljudskih mogućnosti, gde je za ostvarivanje maksimalnih rezultata potreban holistički pristup. Da bi neko bio vrhunski sportista, potrebno je da se svaki segment života podredi sportskom rezultatu (trening, spavanje, ostale dnevne aktivnosti, ishrana, procedure odmora, psihološka priprema). Razlike između igrača na vrhunskom nivou se mere promilima, svaki detalj može da donese prevagu i to je osnovni razlog zašto vrhunski sport zahteva „celog“ sportistu, 24 časa dnevno.
Svima je postalo jasno da je oporavak ključan koliko i trening. Je li to budućnost – sve više gedžeta za oporavak?
– Jedan od značajnih segmenata za maksimalni sportski rezultat jeste i brzina oporavka nakon takmičenja. Ovom segmentu se pridaje pažnja i u naučnim krugovima. Nema sumnje da ćemo u budućnosti imati mnogo novih procedura oporavka i „stvarčica“ koje ćemo koristiti da što brže povratimo optimalno stanje organizma.
Konkretno, kakve sportske rekvizite, sprave i sisteme biste izdvojili kao neizostavne u programima koje sastavljate za svoje klijente?
– Lično, volim i podržavam primenu novih tehnologija u treningu, a to su pre svega Izoinercijalne mašine (Kbox), portabilna oprema za dijagnostiku parametara snage (Kinvent), oprema za praćenje treninga putem brzine pokreta (velocity-based training), oprema za merenje spoljašnjeg opterećenja u treningu (catapult), pneumatsko opterećenje (Keiser), kompresione čizme (Therabody)…. Posebno moram da naglasim i poslednju reč tehnologije, to je Kineo (intelligent load). Ovaj robotizovani aparat predstavlja istinsku revoluciju u trenažnom procesu , omogućava izvođenje svih poznatih modaliteta izvođenja pokreta (izokinetičko, izotonično, ekscentrično, fluidno), uz najprecizniju kontrolu opterećenja, brzine izvođenja pokreta, inercije itd. Kineo obezbeđuje potpunu individualizaciju vežbanja, bilo da se radi o procesu (P)rehabilitacije ili treningu za razvoj fizičkih parametara treniranosti.
Radili ste sa brojnim timovima, ali i individuama, fokusirani ste na rehabilitaciju. Nezahvalno je pitati šta je najzanimljivije, ali bi moglo se moglo diskutovati o tome šta vam je najveći izazov u poslu?
– Objedinjavanje fizioterapije i kondicionog treninga u integralnu celinu zarad ostvarivanja maksimalnih efekata trenažnih stimulusa na organizam sportiste. U najvećem broju slučajeva radi se o timskom radu ljudi iz ove dve oblasti, ali se pojavljuju i superkompetentne osobe koje imaju napredna znanja iz obe ove oblasti i integrišu ih u jednu celinu. Smatram da je to bliska budućnost koja nas očekuje, da će ti stručnjaci preuzeti primat u klubovima i sportskim organizacijama. Trudim se da budem jedan od njih.
Možete li da izdvojite neki sportski klub ili tim koji prednjači u posvećenosti i profesionalnom pristupu u vašoj struci. Šta pravi razliku?
– Razliku uvek prave ljudi. Lično, bio sam oduševljen organizacijom Kristal Palasa 2018. godine, kada sam ih posetio u sklopu priprema za Svetsko prvenstvo u fudbalu. Sjajna intergacija dijagnostike, prevencije povreda i kondicionog treninga. A onda sam tokom boravka otkrio i razlog, to je Kris Morgan, koji danas radi kao glavni fizioterapeut Liverpula.
Fotografije: Luka Šarac
